После пада Берлинског зида, убрзо је уследио и пад Југославије коју је изгледа једино тај зид и подупирао. Са распадом Југославије распао се и српски национални програм у двадесетом веку који је био везан за југословенску идеју. Срби су се нашли на ветрометини у неколико држава и претрпели ратове, прогоне, егзодусе и нова страдања која су нас вратила један век уназад. Наша елита се показала потпуно неспособна да схвати историјски моменат пропасти старог и настанка новог у свету, те да се према томе и оријентише. Наша тадашња елита се чврсто држала идеологије социјализма и југословенства све до 5. октобра 2000. године. Из псеудодемократског друштва, а заправо неке варијације Слобиног и Мириног социјализма, нагло смо прешли у сурови и пљачкашки глобалистички либерализам. Данашња елита у Србији је чврсто глобалистичко либерална са мало или нимало националних осећаја.
Та нова догматска позиција слепе вере у неолибералне митове је опет погрешна и опасна, јер је дошло до новог „пада Берлинског зида“, тј. до промена које ће утицати на глобалну светску политику па самим тим и на наше позиције у свету. Трампова победа после Брегзита је запечатила овај нови процес. Националне државе више не могу да трпе јарам глобалистичке елите. То је показала Британија, то је показала Америка, то ће ускоро показати и добар део западних ЕУ држава, источне су већ свакако националне. Поред тога, успон «нових, а старих сила» попут Кине, Русије или Индије мења односе у свету постепено али значајно.
Национално оријентисане партије у Срба су на измаку овог либерално-глобалистичког периода новије историје скоро на изумирању. Сада је прилика да поново оживе. Све им иде на руку; и промене у Америци и обећавајући нови однос Америке са Русијом и вероватан распад ЕУ који је започео изласком Британије, а сада и Холандија најављује исто. Европу је захватио нови талас национализма и успона деснице који лако може да се прелије и на ове просторе.
Време кокетирања са глобалистима и либералима мора бити прошлост за српске патриоте и националисте. То треба оставити владајућој СНС јер она се неће моћи тако лако ратосиљати свог односа са Берлином, Бриселом и ЕУ, нити либералног образца који је усвојила инкорпорацијом многих либерала у своје редове. Мада би у интересу Србије било да и владајућа партија што пре промени своју политичку парадигму, но то ће ићи доста тешко и споро, јер странке на власти немају толики маневарски простор као што се чини на први поглед.
Сад се треба захвалити СНС-у што је сахранио „жуте“ и почети радити на јачању десних и родољубивих партија које би у догледно време могле стати на кормило државе и сменити СНС као прелазно решење. Наравно не без Америке, као што рече Шешељ у скупштини одговарајући на провокације Чедомира Јовановића, да је сад дошло време да он иде мало у америчку амбасаду када Трамп постави нове амбасадоре.
Трампова политика ће бити окренута јачању економског раста Америке, а то значи, како је сам Трамп најавио, сукобљавање са Кином, чија је хиперпродукција и извоз по Трамповим речима силовање Америке које се не сме дозволити, јер на глобалном тржишту Кина убија Америчку привреду.Трамп као човек реалног сектора жели да ојача америчку привреду која посустаје у битки против Кине.
С друге стране, Трамп најављује релаксацију односа са Русијом. Јер Русија заправо и није директна претња Америци као што је то све богатија и моћнија Кина.Тај преокрет у светској политици за Србе може много да значи уколико на време ускочимо на Трампов «антиглобалистички» воз.
Срби су сад у позицији да праве добре односе у свом интересу и са Америком, али и са Русијом несметано од Америке. Ту прилику је добро уочио Шешељ који је већ почео да парадира са сликама Трампа на мајици, као некад што је Вучић парадирао са сликама Шешеља на својој мајици. Такође и Ненад Поповић, коалициони партнер СНС-а, који је први дан после победе Трампа искористио прилику да оштро оспе паљбу, назвавши Трампову победу поразом за Хашима Тачија и Мила Ђукановића који су новцем од криминалних радњи, трговином цигаретама, оружјем, дрогом и људским органима, куповали заштиту Kлинтонове. Очигледно је завладао страх код Едија Раме, Тачија, Ђукановића, Изетбеговића али и других у региону, јер промена «екипе» на врху пирамиде моћи доводи и до промена на нижим нивоима.
Овај нови „пад Берлинског зида“ је уједно и прилика да се родољубиви део СНС освести и покуша да поврати свој утицај у странци, чиме би Србија добила једну јаку патриотску партију на власти. Уколико пак нема воље или снаге за преображај СНС, онда је боље да се те родољубиве снаге издвоје из СНС и придруже некој широј десној коалицији или можда чак и да буду иницијатори формирања такве једне коалиције.
Постоји могућност да Двери једине не профитирају од ове промене у светској политици, јер је њихова политика изразито антиамеричка; последња изјава Бошка Обрадовића за Спутњик сведочи да он не уме да раздвоји глобалну либералну америчку елиту од америчког народа који је изгласао Трампа управо против те и такве елите која је до сада командовала Бриселом. Друго што очигледно не схватају припадници деснице попут Обрадовића је, да је победа Доналда Трампа битна за јачање националних снага које су до сада биле на маргини и проказане као губавци. Нажалост, осим Шешеља који је то искористио не суштински већ више промотивно, готово нико на десном делу политичког сектора није препознао и искористио шансу у историјским догађајима попут Брегзита или победе Доналда Трампа на америчким председничким изборима.
Што се тиче саме либералне глобалистичке елите, треба разумети да њени носиоци немају никаку нацију и да је њима свеједно да ли ће бити у Вашингтону или Бриселу. Свакако је да се либерални глобалисти неће тако лако предати и да ће им сада Брисел и ЕУ постати главно упориште, можда чак и по цену сукоба са Трамповом Америком. Стога ће Србија имати много више проблема са бриселском бирократијом зараженом глобализмом, но са Трамповом Америком која ће наступати са позиција америчког интереса.
Жељко ИЊАЦ