Спорт

Питање јавног и институционалног деловања епископа диселдорфског Григорија Дурића у контексту савремених унутарцрквених превирања заслужује пар речи. Његова дугогодишња наклоност теолошком дискурсу бунта није непозната, као ни подршка коју пружа представницима таквог правца мишљења, међу којима се посебно истичу Вукашин Милићевић и Благоје Пантелић. Њихово актуелно извођење пред црквени суд Архиепископије београдско-карловачке бурно је пропраћено […]

Српска православна црква најдуговечнија је и најзначајнија духовна, културна и уопште друштвена институција у српском народу. Као што је добро познато њен оснивач био је Сава Немањић који је најкасније до Васкрса 1219. године и постао њен први аутокефални, односно самостални, архиепископ. Од средњег века па све до овог савременог тренутка, црква је присутна била

Ударила Огњена Марија! Благоје Пантелић – Блокадер без мантије али са контејнером! Акција–реакција–акција: то је шема, пример из школског уџбеника, по којој делују деструктивне групе које себе називају грађанским активистима, а у суштини представљају подизвођаче страног утицаја у Србији. Данас ту методологију не примењују само политички активисти, већ и они који се лажно представљају као

„Сваки човек је странац у шуми овог света…“ сведочи нам Лајфкоуч Гласноговорник Дизел фра Григорије. „Странац“ је голим оком видљива аутопројекција и отуђење од Цркве: Ова мисао може звучати као поетска медитација. Али, у контексту деловања владике Григорија, она указује на његову сопствену позицију странца унутар Цркве. Та „шума“ није само метафора света, већ изгледа

Унутар Српске православне цркве (СПЦ) већ годинама делује уско повезана и јасно идеолошки профилисана струја епископа и теолога, која своје деловање све чешће отворено усклађује са интересима Цариградске патријаршије – Фанара – и самим тим са западним геополитичким центрима моћи. Реч је о групи од шесторице епископа, од којих се већина налази ван територије Републике

„1.11. у току преподневних часова, у више наврата неколико (неидентификованих – ако су путници, њихови подаци су у систему железнице унети приликом куповине карата) грађана, вероватно путника, обраћали су се радницима благајне у Шалтер сали Железничке станице Нови Сад да пријаве како су уочили да са крова зграде која је тик изнад предметне бетонске надстрешнице,

Прочитах у тексту који је објављен на порталу „Nova.rs“ да бивши декан Грађевинског факултета Универзитета у Београду и поносни члан Ревизионе комисије професор Владимир Кузмановић каже да грађевински дневници са реконструкције железничке станице у Новом Саду нису објављени!? Грађевински дневници су објављени, а као доказ достављам извод из грађевинског дневника од 4. јула, дан пре