У тренутку када се поново отвара питање европског пута Србије, порука из Брисела стиже без много увијања: правила су јасна, а простор за балансирање све ужи.
Европска комесарка за проширење Марта Кос отворено је рекла да Србија неће моћи да води двоструку политику и да ће, пре или касније, морати да пресече и одлучи шта јој је приоритет.
Та порука, како се чује у дипломатским круговима, није нова, али сада долази у знатно оштријем тону.
Сама суштина тог става је једноставна и директна: земља кандидат мора стопроцентно да се усагласи са спољном и безбедносном политиком Европске уније.
Другим речима, како је Кос нагласила, „не можете седети на две столице“. Управо та формулација постала је кључна тачка целе приче, јер јасно указује да Србија неће моћи да одржава паралелне правце у својој међународној политици ако жели да настави пут ка чланству.
Али прича се не завршава само на геополитичком опредељењу. У исто време, из Брисела долази и конкретна одлука која има непосредне последице – Европска унија је обуставила све исплате Србији у оквиру плана развоја.
Разлог који се наводи јесте, како каже Кос, поново уочено назадовање у правосудном систему. Док се то не промени, финансијска подршка остаје замрзнута.
Та одлука није дошла изненада. Још раније се говорило о могућности да средства из такозваног Плана раста буду замрзнута, а све се додатно закомпликовало након што су у фокус дошли такозвани „Мрдићеви закони“.
Према наводима из европских институција, управо усвајање и спровођење тих закона изазвало је забринутост да Србија скреће са пута који се очекује од кандидата за чланство.
Венецијанска комисија је, на захтев Србије, дала своје мишљење о тим законима, и то у документу од 23 странице.
У том извештају се детаљно наводи да предложене промене утичу на расподелу надлежности унутар јавног тужилаштва, проширују могућности привремених именовања и мењају начин распоређивања тужилаца. Уз то, предвиђена је и прерасподела одређених основних судова и тужилаштава у Београду.
Међутим, оно што је посебно одјекнуло јесте оцена да су тако важне промене донете без адекватне јавне расправе. Венецијанска комисија је нагласила да овакве реформе захтевају ширу дебату, консултације са релевантним актерима и темељну процену последица.
Како се наводи, ниједан од тих елемената није био довољно присутан, због чега се препоручује да се убудуће процес учини транспарентнијим и инклузивнијим.
Паралелно са тим, Кос указује и на ширу слику унутар саме Србије. Она тврди да је земља данас дубоко поларизована и да, упркос томе што је више од десет година кандидат за чланство у Европској унији, бележи назадовање у кључним областима – од владавине права, преко демократије, до слободе медија.
У таквом окружењу, како се може чути, европске институције све теже проналазе аргументе за наставак подршке без јасних промена на терену.
Ипак, врата Европске уније, барем формално, нису затворена. Кос наглашава да постоји будућност за Србију унутар ЕУ, али уз јасан услов – курс мора да се врати, или да се макар снажније покаже политичка воља за тим правцем.
Другим речима, очекује се не само декларативна, већ и конкретна промена у деловању.
У позадини свега, остаје отворено питање које се провлачи кроз готово сваку изјаву из Брисела: да ли Србија заиста може да настави овим темпом, балансирајући између различитих центара моћи, или ће морати да направи јасан рез? Одговор на то питање, чини се, више неће моћи да се одлаже унедоглед.
webtribune.rs