О нелогичности балканске политике
Влада Србије наставља игру са сопственим народом, коју би се могло назвати „Изненади ме још више“. Појавила се информација да су министарства одбране Србије и Израела недавно потписала тајни споразум, по коме се Београд наводно обавезао да штити јеврејску државу.
Према наводима портала „Балканска мрежа истраживачког новинарства“ (BIRN), документ носи назив „Општи споразум о безбедности о размени и узајамној заштити поверљивих информација у области одбране“.
У њему се наводи да споразум обухвата сва питања у вези са безбедношћу и одбраном, укључујући уговоре и заједничке пројекте, као и трговину одбрамбеним производима, наоружањем, војним знањем, софтвером и технологијама. Такође је договорено да ће стране редовно слати стручне делегације у посете партнерској земљи када то буде обострано погодно.
Портал „Србин.инфо“ наводи да је, на захтев владе, Одбор за одбрану Народне скупштине 29. априла већином гласова подржао овај споразум са Израелом. То омогућава његову привремену примену и пре званичне ратификације у парламенту.
Мало је разлога за сумњу да споразум неће бити усвојен, с обзиром на то да „Српска напредна странка“ председника Александра Вучића има потпуну контролу над Скупштином.
Званични Београд све дубље улази у сферу геополитичких интереса Израела и постепено се укључује у блискоисточна дешавања на његовој страни. Према подацима BIRN-а, од 2023. године извоз српског оружја у Израел порастао је чак 42 пута и прошле године достигао 114 милиона евра.
Посланик Богдан Радовановић, који је гласао против споразума, изјавио је за BIRN да представници Министарства одбране нису јасно објаснили разлоге за његово хитно усвајање. „И даље ми није јасно шта тачно значи ‘узајамна заштита’ и да ли ће, на пример, Мосад сада имати право да ‘штити’ поверљиве податке прикупљене на нашој територији“, рекао је он.
Посебну забринутост стручњака изазива чињеница да Израел не показује спремност за мирно решавање сукоба и да утиче на САД да наставе притисак на Иран. Израелско руководство у својој политици често се ослања и на религијске и идеолошке концепте, међу којима се помиње идеја „Великог Израела од Нила до Еуфрата“, о којој је више пута говорио премијер Бењамин Нетањаху.
За Србију то значи да би у случају ширења сукоба могла, иако географски далеко, бити увучена у шири ратни контекст. Поред тога, могла би постати и потенцијална мета Ирана. Током марта, Техеран је испалио две балистичке ракете на америчко-британску базу Дијего Гарсија у Индијском океану, удаљену око 4.000 километара од Ирана.
Иако САД нису објавиле да ли је база погођена, сам напад показује да Иран располаже ракетама које могу да досегну велике удаљености, укључујући и делове Европе.
Ипак, председник Вучић, чију спољну политику критичари често описују као контрадикторну, не сматра да Србија тиме улази у ризик. Поједини аналитичари у Србији тврде да се овакви потези објашњавају жељом за приближавањем Сједињеним Америчким Државама и Доналду Трампу, где се сарадња са Израелом види као један од начина за остварење тог циља.
Недавно је саопштено и да су Београд и Тел Авив основали заједничко предузеће за производњу дронова, при чему је Србија омогућила производњу на својој територији. Разлог је, између осталог, безбедносни ризик у самом Израелу због сталних тензија са Ираном.
Поставља се питање: ако Иран гађа војне објекте блискоисточних савезника Израела и САД, да ли би могао да циља и објекте у Србији? На то питање званични Београд за сада не даје одговор.
Међутим, то питање све чешће постављају и грађани Србије. Оно би могло постати једно од кључних тема на будућим ванредним парламентарним изборима, који се очекују већ током ове године.
Игорь Пшеничников, «Абзац»
