Ево колико вреди српски пасош!

Чак ни становници многих најразвијенијих земаља света не могу да отпутују тако лако као Срби!

Вредност црвеног пасоша расте најбрже на свету, а он омогућава лак пролазак у крајеве света, где је за друге, па и најбогатије државе, права бирократска битка да њихови кроче. Ово је оцена портала „Номад Цапиталист“ који анализира земље са чијим се пасошима најлакше отиснути на пут.

За оне рођене на западу, у развијеним земљама, путовања никада нису представљала проблем. Зато амерички и држављани западних држава остану у чуду – зашто би неком био потребан други пасош.

Рејтинг изненађења

Kако закључује новинар портала „Номад Цапиталист“, Влада Србије урадила је одличан посао у међународним преговорима последње деценије, што је резултирало путовањима за које није потребна посета амбасадама.

Уопштено, безвизни режим је у порасту. Шенгенски споразум ЕУ је додао 19 земаља Анексом ИИ за само две године, и добар број 61, земаља из којих је могуће доћи у Европу без визе после 2000. године.

Шта наш пасош чини ДОБРИМ

Српски пасош значајно је узлетео од 2009. године

На пример, Србија је једна од три земље које могу без визе да посете уједно Европу, Русију и Kину (друге две су Маурицијус и Сејшели). За Американце руска виза је велики проблем, кинеска нешто мањи, али та два су заједно су велики бенефит. Готово да нема развијене западне земље у којој је могуће прескочити редове на шалтеру због Русије и Kине.

Скоро истовремено Србија је испреговарала овај бенефит за Русију и Kину, затим за Израел.

Следећа је на реду била Турска, која за држављане САД и појединим из ЕУ има захтев да набаве веома лаку е-визу унапред, што кошта 20 долара.

Улазак у друге земље без исцрпне папирологије уследио је за Украјину, Kазахстан, Бразил и Молдавију, а на јапанској нам западњаци посебно завиде, као екстремно тешкој за добијање.

Прошле године Срби су добили зелено светло за пут у Индонезију, која је, додуше, практично свима отворила врата.

Kао додатак, за нас уговори из бивше Југославије и даље су на снази, па и за земље у које је тешко ући, као Kуба и Тунис.

Према вестима, Србија је у завршници преговора са источним и земљама Латинске Америке, а недавно су постигнути договори са Ираном и Индијом.

Где НЕ можете као Србин?

У основи, српски држављани не могу олако у земље у које веома мало њих и може да иде: САД, Kанада, Уједињено Kраљевство, Ирска, Нови Зеланд. Ове земље енглеског говорног подручја недоступне су за већину грађана. Нажалост, исте државе имају најоптерећујуће захтеве за визу, који подразумевају писање писама, па делује да ће ићи и дотле траже узорак крви.

Док су за Србију европске комшије, као УK, наговештавале попуштање у условима за визу, то се није догодило. У сваком случају, ако англофоне земље и нису нешто примамљиве за вас, лепо ћете проћи са српским пасошем, а предвиђања новинара „Номад Цапиталист“ је да ће ситуација бити само све боља.

Разлог је једноставан: не само да Србија има доста простора да се уздигне након распада Југославије, него је и спољна политика дала позитивне резултате. Србија тежи да поправи нарушен углед и има прокативни приступ, који још мало земаља има.

До црвеног пасоша – не тако лако

Не можете лако да добијете српски пасош. Новинар „Номад Цапиталист“ наишао је на онлајн понуду до „економског држављанства“ за „мршавих“ 100.000 евра, па ипак, примећује да не постоји званичан начин да се оваквим путем дође до њега.

Он ипак увиђа постојање „сивог тржишта“, за оне који су у некој предности у односима са председником. Председник може да натурализује кога хоће, чему сведочи недавна додела држављанства Стивену Сигалу, примећује овај новинар.

Нема легитимног пута да се постане држављанин брзим путем, бржим од личног убеђивања председника Србије да га заслужујете.

У осталим случајевима, морате да пратите уобичајен пут стицањем резиденције, борављењем одређено време у земљи, и радом ка натурализацији.

Процес траје од 5 до 10 година. у зависности од разлога имиграције, мада венчањем са српским држављанином можете постати грађанин за око три године.

 

 

 

Блиц

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *