Јутрос сам се пробудио пре свих. Отворих очи, а кроз прозор се већ назирало прво светло новог дана. Небо је било мирно, птице су полако почињале своју песму, а у кући је владала тишина. Погледах према кревету где су жена и деца још увек спавали. Насмејао сам се и у том тренутку осетио нешто што се не може купити ниједним новцем – мир.
Седео сам неколико тренутака и размишљао. Данас многи јуре за богатством, великим кућама, скупим аутомобилима и стварима које ће им, како мисле, донети срећу. А ја сам тог јутра схватио да је срећа већ ту. У топлом дому, у здравој деци, у жени која је поред мене, у чињеници да сам се пробудио жив и здрав.
„Хвала ти, Боже, на још једном дану“, прошапутах у себи.
Устао сам тихо да никога не пробудим. Скувао сам кафу и изашао у двориште. Мирис свеже кафе помешао се са свежим јутарњим ваздухом. Нигде буке, нигде сирена, нигде гужве. Само природа и звук живота који се полако буди.
Док сам пио кафу, посматрао сам своје имање. Дрвеће се лагано љуљало на ветру, а сунце је све више осветљавало двориште. У том тренутку човек схвати колико су мале ствари заправо велике.
Када сам попио кафу, почео је онај део дана који сваки сељак добро познаје. Стока је већ чекала храну. Кренуо сам према шталама, обишао животиње и нахранио их. За некога је то тежак посао, али за онога ко је одрастао на селу то је део живота. Животиње зависе од човека и човек то зна.
После тога отишао сам до кокошињца. Кокошке су већ биле немирне, тражећи храну и шетајући по дворишту. Покупио сам јаја која су снеле током ноћи. Сваки пут када узмем свеже јаје у руке, сетим се колико је природа савршена и колико смо се некада више ослањали на сопствени рад него на продавнице и тржне центре.
Наравно, ту су били и пси. Чим су ме видели, почели су радосно да машу реповима. Није важно да ли сте отишли на пет минута или пет дана, они вас увек дочекају као највећег пријатеља. Нахранио сам их и мало се поиграо са њима. Та искрена радост коју животиње показују подсећа човека колико је важно уживати у малим стварима.
Када су све обавезе завршене, двориште је већ било пуно живота. Сунце је огрејало земљу, птице су летеле изнад куће, а дан је тек почињао. Многи би рекли да је живот на селу тежак. И јесте. Понекад су ту суше, понекад кише, понекад лоше цене и бриге које само сељак разуме. Али упркос свему томе, село има нешто што се све ређе може наћи.
Има душу.
На селу човек зна ко му је комшија. Зна одакле му долази храна. Зна вредност рада. Зна колико труда треба да би нешто израсло из земље. И баш зато више цени оно што има.
Данас многи маштају о мирном животу. Купују књиге о срећи, гледају предавања и траже одговоре на разним местима. А можда је одговор једноставнији него што мисле. Можда се налази у једном обичном јутру, у погледу на породицу која спава, у мирису кафе, у певању птица и у захвалности што нам је подарен још један дан.
Просечан српски сељак не почиње дан богатством на банковном рачуну. Он га почиње радом, вером и надом. Устаје рано, брине о породици, храни животиње, обрађује земљу и труди се да створи нешто својим рукама. Иако његов живот није лак, често је испуњенији него што многи могу да замисле.
Зато, када се сутра пробудите, пре него што помислите на проблеме, застаните на тренутак. Погледајте око себе. Ако имате породицу која вас воли, кров над главом и здравље да започнете нови дан, већ имате много више него што мислите.
Јер права срећа није у ономе што немамо. Права срећа је у ономе што сваког јутра видимо, а често заборављамо да ценимо.
Б.Г.
ПАТРИОТ
- Хорор у комшилуку: Медведица са младунцем насрнула на ауто, изгризла возача (ВИДЕО)
- Хвала ти, Боже, на још једном дану: Исповест једног српског домаћина
- ЦРНА ГОРА УЛАЗИ У ЕУ!?
- Шест особа повређено у тешкој саобраћајној несрећи код Ниша, међу њима и двоје деце
- Огласио се Макрон после сусрета с Вучићем