„Она пре тога није никоме давала политичку подршку и није имала „политички пртљаг“. Друго, имала је утицај на потрошаче, па је математички могло да се израчуна колико може да утиче на бираче“
Искуства из претходних кампања говоре да је феномен подршке јавних личности тако доведен до апсурда – тражи се подршка, а шта ће бити сутра? И чему онда уопште служи помоћ уметника, професора, естрадних звезда, спортиста политичким странкама – помоћ која је очигледно постала незаобилазни део изборног фолклора у Србији, што не значи да није својствена и у озбиљнијим демократијама?
Чак ни у Америци са развијеним статистичким и истраживачким техникама није могуће утврдити колико заиста подршка јавних личности може да помогне „у гласовима“.
Међутим, једна „подршка“ показала се као добра „студија случаја“ за научнике.
Kрег Гертвајт и Тим Мур са економског одељења Универзитета у Мериленду, објавили су 2008. године опширно истраживање о утицају подршке Опре Винфри Бараку Обами на изборима 2008. године.
„Постоји више студија које показују да не постоји веза између подршке и понашања бирача“, наводе они у истраживању, додајући да (до тада) није урађено довољно емпиријских истраживања.
Наиме, тешко је изоловати ефекат искључиво подршке јавних личности на понашање бирача.
Међутим, када је реч о америчкој водитељки (неки ће рећи – медију за себе) Опри Винфри, која је 2007. подржала Барака Обаму у трци за председника, показало се да је идеална за ову врсту анализе.
Прво, она пре тога није никоме давала политичку подршку – а ефекат подршке неполитичке јавне личности је најјачи када први пут јасно изрази своју наклоност неком кандидату – и није имала „политички пртљаг“. Друго, имала је утицај на потрошаче, па је математички могло да се израчуна колико може да утиче. Сама гледаност њене емисије и њена популарност су споредни фактори у овој анализи, јер гледање је пасивна активност. Питање је да ли јавна личност може да мотивише на акцију.
Полазна тачка било је истраживање ПРЦ (Пеw Ресеарцх Центер) из 2007. по којем је 23 одсто демократа рекло да би Оприна подршка Обами могла да их мотивише да гласају за њега као кандидата њихове странке.
Утврђено је да књиге које она препоручи у својој емисији доживе нагли раст продаје. За анализу су узети класици – како би се елиминисао фактор радозналости – па су тако Толстојева „Ана Kарењина“ и Маркесова „Љубав у доба колере“ после Оприне препоруке продаване у 100 пута већем тиражу, а узете су и промене тиража њеног магазина када је она на насловној страни. У комплексном математичком поступку истраживачи су укрстили све податке и дошли до процене о броју гласова које је она донела Обами. И без тих гласова он не би победио Хилари Kлинтон у Демократској странци.
„Наше истраживање указује да је Оприна подршка Бараку Обами уочи унутарстраначких демократских избора допринела статистички и квалитативно повећању броја гласова које је Обама добио. На пример, раст од 10 одсто Оприног магазина са њом на насловној страни на нивоу једног округа, у корелацији је са око 0,2 процента пораста подршке Бараку Обами. Сличне процене су забележене у деловима земље где је приметан раст продаје књига које препоручује Опра. Свеукупно, процењујемо да је њена подршка произвела 1.015.559 гласова за Обаму. Са претпоставком од 95 одсто прецизности ове процене, то је више од разлике у гласовима коју су добили Обама и Хилари Kлинтон у нашем узорку.“
Недељник