Искуства из претходних кампања говоре да је феномен подршке јавних личности доведен до апсурда: тражи се подршка, а шта ће бити сутра? И чему онда уопште служи помоћ уметника, професора, естрадних звезда, спортиста политичким странкама
Kраткотрајна политичка љубав између глумца Николе Kоја и прошлогодишњег председничког кандидата Саше Јанковића експлозивно је угашена на Твитеру. Није Kојо једини потписник „Апела 100“ који је остао разочаран, а кандидату који је прошле године „пробудио наду“ најмање је потребно да пред београдску изборну трку рашчишћава рачуне са јавним личностима које су у њега уложиле своју подршку.
Искуства из претходних кампања говоре да је феномен подршке јавних личности тако доведен до апсурда – тражи се подршка, а шта ће бити сутра? И чему онда уопште служи помоћ уметника, професора, естрадних звезда, спортиста политичким странкама – помоћ која је очигледно постала незаобилазни део изборног фолклора у Србији, што не значи да није својствена и у озбиљнијим демократијама?
Није то нова политичка пракса, али Александар Вучић је изборном листом за Београд на којој доминирају – или су бар у првом плану – неполитичке личности из јавног живота, поново отворио дилему каква је заправо њихова сврха. Да ли је то само политички трик у коме, рецимо, угледни доктор и балерина треба да послуже као параван политичком крему СНС-а или они доносе неке значајније проценте гласова на изборима?
Професор ФПН-а Јелена Ђорђевић пак сматра да нема ништа нормалније него да јавне личности учествују у политичком одлучивању.
„Трагедија српског друштва је уопште у томе што грађани, ни они ‘јавни’ ни они ‘обични’, не схватају да је политика судбина. Од ње зависи све што нам се догађа – од тога да ли можемо да се исхранимо, лечимо, школујемо, до тога да ли можемо да верујемо да ће се исправити неправде или ћемо завршити у логорима и јамама. Дакле, у савременом свету политика одлучује о свему, то није никаква изолована област, нешто туђе, предвиђено за оне који успеју у њу да се увуку. Зато је више него природно да људи из јавне сфере реагују, укључују се и желе да кажу своју реч у вези са свим стварима од којих нам зависи живот“, наводи Ђорђевићева.
Недељник