Валкира над убијеним ратником, 1971.
Древна словенска родна вера, ирска и германска митологија, руске бајке и легенде као и патриотски мотиви доминирају опусом овог великог уметника који је прерано, у 35. години живота, отишао на други свет. Сигурни смо право у Валхалу којом се често бавио.
Константин Алексејевич Васиљев рођен је у Мајкопу у Краснодарској Покрајини 3. септембра 1942. године, у јеку Другог светског рата, током немачке окупације тог дела Совјетског Савеза, а током живота ће постати познат као један од најзначајнијих руских уметника друге половине 20. столећа чије су слике биле инспирисане руским бајкама, патриотизмом, словенском родном религијом и германском митологијом.
1949. године се преселио са породицом у село Васиљево код Казања, главног града Татарске Аутономне Совјетске Социјалистичке Републике.
Световид, Слика Константина Васиљева из 1971; око, слика Константина Васиљева из 1969.
Казањску ликовну школу похађао је крајем педесетих година и почетком шездесетих, а током средње школе радио је и као учитељ цртања и сликања те као графички дизајнер. Био је учесник бројних изложби у Москви, Зеленодољску и Казању, а иза себе је оставио огроман број слика, цртежа, графика, као и скице за иконопис цркве у Омску.
У својој раној фази био је под снажним утицајем Пабла Пикаса, Хенрија Мура и Савладора Далија. Касније, међутим, крајем шездесетих година, превазилази апстракцију и надреализам и враћа се реализму те коначно формира свој особени васиљевски стил.
Често је сликао пејзаже, и велику је пажњу посвећивао детаљима. Оно што посебно у његовом опусу усхићује су прикази руских бајки и легенди, наше заједничке древне религије, затим ирске митологије, скандинавских сага и еда. Бавио се и патриотским сликарством, па је тако у његовој збирци заступљена и тема руских хероја из Другог светског рата.
Старац, слика Константина Васиљева из 1968.
Василиј Буслаев, легендарни новгородски богатир. Слика Константина Васиљева из 1974.
Страдао је, каже званична верзија тог несрећног догађаја, 29. октобра 1976. године када га је на железничком прелазу ударио воз. Породица и пријатељи ово објашњење никада нису прихватили, јер су постојале многе неразјашњене околности у вези са трагедијом која је на онај свет прерано, у 35. години живота, послала најталентованијег совјетског сликара.
Константин Васиљев је сахрањен у Васиљеву, у брезовој шуми коју је посебно волео.
Осамдесетих година одржан је велики број изложби његових слика, широм Русије и остатка Совјетског Савеза, као и у Југославији, Бугарској и Шпанији. 1996. године, у част обележавања двадесете годишњице његове смрти, отворени су Меморијални музеј у Васиљеву и галерија слика у Казању, а две године доцније и Музеј Константина Васиљева у Москви. Те исте године постхумно му је додељена награда Татарстана за циклус слика о Другом светском рату.
Једна мала планета коју је 1982. године открила совјетска астрономкиња Људмила Журављова, носи име по њему: 3930 Васиљев.
Извор: Telegraf