“Мој деда је био усташа, а то мом оцу из партизанске породице није сметало. Међутим, мој деда није узимао амбасадоре за таоце”, изјавио је Зоран Милановић, председник Социјалдемократске партије Хрватске у ТВ дуелу с Андрејом Пленковићем, лидером ХДЗ-а.
Иако је пре пуних девет година постао челник левог СДП-а, Милановић је све до петка скривао наводни податак о деди који је био у усташама, преносе хрватски медији. Није га споменуо нити у једном од интервјуа у којима је говорио о својим прецима, нити у расправама у којима је учествовао о Блајбургу, Тезном и Јасеновцу.
Свих тих девет година Зоран Милановић ћутао је о деди усташи, иако је врло опширно описао историју своје породице још од средине 19. века.
С очеве стране Милановићи су вековима живели у сиромашној Далматинској загори, а мајка Ђурђица Матасић стиже из грађанске сењске фамилије.
Јутарњи лист подсећа да је један Милановићев деда, Анте Милановић, до почетка Другога светског рата радио у Главицама покрај Сиња које су још у Kраљевини Југославији носиле неслужбени назив Мала Москва, што је говорило о политичким афинитетима тамошњих становника. Анте се партизанима прикључио 1942. и ратовао је по Далмацији, а Други светски рат је, заједно с братом Иваном, завршио у ослобођеном Трсту.
По мајчиној линији, Стјепан Матасић, биолошки деда Зорана Милановића, родио се 1892. Оженио се 1936., када је имао 44 године, Маријом Главаш из Kрасног. Били су релативно имућна грађанска породица. Већ идуће године родила се Ђурђица (Гина) Матасић, а 1938. и 1941. њена браћа Анте и Стјепан.
Миран грађански живот и сређен социјални статус Матасића прекинут је када је 1943. капитулирала Италија, а у Сењ су ушли партизани који су се задржали неколико дана. Ускоро је уследила немачка контраофанзива и у ваздушном нападу погинуо је дед Зорана Милановића.
И овде у причу улази прешушткивани Милановићев деда који је, наводно, био усташа. Наводно, зато што о њему нема никаквих података. Звао се Петар Плишић. После рата, удовица Марија с троје мале деце преселила се на Сушак, али будући да није имала стални посао, бавила се разним пословима како би прехранила породицу. На Сушаку је упознала Петра Плишића, радника из Личког Лешћа, за кога се удала и почетком 50-их доселили су се у загребачку Дубраву.
Зоран Милановић каже како је Плишића увек доживљавао као деду, а описао га је у једној јединој реченици као “вредног занатлију који је једно време као гастарбајтер радио у Немачкој”.
Телевизијско откривање усташе упућује на то да се Зоран Милановић жели приказати прихватљивим и за десно бирачко тело, које је сентиментално у односу на НДХ, закључује Јутарњи лист.
Kурир