На Чегру у Нишу данас је обележена 217. годишњица од славног боја и значајне битке Првог српског устанка.
Подвиг војводе Стевана Синђелића и његових устаника, који су 1809. године живот положили за слободу свога рода, остао је трајни симбол српског јунаштва и непокорности.
Битка на Чегру одиграла се 31. маја 1809. године у близини Ниша и представља један од најзначајнијих и најдраматичнијих догађаја током Првог српског устанка. Српски устаници, предвођени војводом Стеван Синђелић, суочили су се са бројчано надмоћнијом османском војском која је покушавала да заустави српско напредовање ка Нишу.
Након жестоких борби и продора турских снага у српски шанац, Синђелић је, схвативши да је пораз неизбежан, испалио хитац у барутану. Уследила је снажна експлозија у којој су страдали он, његови борци и велики број нападача. Овај чин остао је упамћен као један од највећих примера жртвовања за слободу у српској историји.
После битке, тадашњи нишки заповедник Хуршид-паша наредио је да се од лобања погинулих српских устаника сагради Ћеле-кула, како би заплашио народ и угушио устанички дух. Међутим, догодило се супротно – Ћеле-кула је временом постала споменик српском страдању, али и отпору и борби за слободу.
Данас се битка на Чегру сматра симболом храбрости, пожртвованости и непоколебљиве жеље српског народа за слободом, а сећање на Стевана Синђелића и његове устанике чува се као један од најсветлијих примера јунаштва у националној историји.