На данашњи дан, пре 22 године, исламски екстремисти погубили су Јевгенија Родионова, младог руског војника који није хтео променити веру и спасити себи живот . Одржао је своју људску и војничку реч и положио свој живот у деветнаестој години .
На његовом надгробном крсту у Подмосковљу пише: „Овде почива руски војник Јевгениј Родионов. Штитио је отаџбину и није се одрекао Христа. Зато га је Бамут убио 23. маја 1996. године.“
Дана 13. јануара 1996. године Јевгениј је прекомандован у војну јединицу 2038 Назранског пограничног одреда, а након месец дана, 13. фебруара, младе војнике су послали на дежурство у контролни пункт, 200 метара од пограничне карауле. Тај пункт се налазио на шверцерском путу којим су чеченски кријумчари превозили оружје, муницију и робље, тј. руске заробљенике. Та стражарница је била обична барака, без светла, без телефона, без било какве ватрене подршке.
Пункт је представљао лаку мету јер је био неосветљен и без радио-везе, а није било ни неког озбиљнијег оружја. Бандити су напали ноћу и заробили војнике. У снегу око пункта остали су само трагови крви, тако да нико није знао нити куда су их одвели, нити да ли су уопште живи. Сто дана провела су четворица другова у загушљивом подруму чеченских бандита. Тамо су их жестоко мучили – тукли, вешали наглавачке, морили глађу. Зверолики разбојници нису знали за част ни људскост, нити су поштовали туђи живот. Они су гледали само себе и само себи сличне сматрали достојнима живота, а главно правило им је било да убијају оне који живе другачије.
Заробљени војници имали су само један избор – или да сачувају своју част и претрпе сва мучења, или да постану издајници.
Више од свих, мучили су Жењу Родионова – он је на грудима носио православни крст, који је сам направио још док је ишао у школу. Овај мали крст је бандите доводио до беснила. „Скини крст – и бићеш слободан! Пређи у Ислам. Само реци: Алаху екбар!“, викали су војнику у лице сваки пут пре но што би почели да га муче.
Скинути крст, за Жењу је значило одрећи се Христа Бога и изгубити смисао живота. Издао би тиме и своју отаџбину, саборце, мајку…
За непоколебљивост и храброст, бандити су Жењи одсекли главу. Било је то 23. маја 1996. године, баш на његов рођендан. Истог дана, страдала су тројица његових другара.
Недуго после Жењине јуначке смрти, почели су са разних страна Русије да стижу гласови како су многи виђали младог војника, огрнутог у црвени плашт, који би помагао заробљеним војницима у Чеченији да побегну, упозоравајући их на мине и замке. Такође, војници у једној болници сведочили су о неком војнику Јевгенију, који би им помагао, посебно када наступе болови. Препознали су га касније, када су видели његову икону. Такође, дешавало се да његове фотографије и иконе промироточе.
Вечна слава јунаку!
Српска историја