Крађа беба из српских породилишта једна је од највећих афера о којој се у Србији недовољно говори. Иако постоје бројни случајеви који потврђују да су деца која су на рођењу проглашавана мртвим заправо била продата, од 1954. године до данас, бројне породице тврде да су жртве организоване продаје деце. Ова прича могла би да покрене истрагу…
Иван Миљковић годинама је трагао за братом близанцем за кога су, неколико дана после рођења, лекари тврдили да је мртав. После дугих година потраге пронашао га је у албанској породици на Косову.
Колико дуго траје Ваша потрага за истином?
— За правдом траје укупно 15 година, а за истином смо трагали годину и по дана, док нисмо утврдили све чињенице и доказали да је Ненад жив.
Када сте почели потрагу за братом, и шта Вас је на то навело?
— Преко медија је моја мајка чула идентичну причу која је њој сервирана 1979. године. Ми смо, иначе, рођени 7. маја 1979. године у породилишту у Свилајнцу. Били смо здрави и прави једнојајчани близанци, са идентичном килажом и обимом главе. Нису постојале никакве назнаке да се било шта чудно дешава. Тог јутра, пошто смо рођени после поноћи, без знања и без пратње мајке, бабица Мира Петковић пребацила нас је на неонатологију без упута, пошто у архивским документима упут не постоји. Пребацили су нас због мало плодове воде у плућима. Када је сутрадан отац дошао у породилиште, саопштили су му да је једно дете преминуло, а да је друго у критичном стању. Када је захтевао да преузме тело детета и да се распита шта је са другим, нису му дозволили и рекли су да све иде по процедури болнице, и да ће документацију добити накнадно. Међутим, до 2003. године ниједан папир нисмо добили.
Индикативно је да је Вама и Вашем брату додељен исти матични број на рођењу?
— Додељени су нам идентични матични бројеви без МБ-3 обрасца. Упорно су преклапањем статистичких података приказивали да је уместо два близанца рођено једно дете.рођено једно дете.
