„Скеле, степенице, мердевине. Мркли мрак и прашина. Сноп светла се пробија кроз пукотине. Отварамо вратанца и ту смо. Стојимо на врху куполе храма Светог Саве без могућности да проговоримо од шока.“
Овако за „Блиц“ причају Данило Лазаревић (23) и Добрица Митровић (29), млади Београђани који су пре три дана учинили нешто што већина становника престонице тајно прижељкује. Стајали су на врху куполе храма Светог Саве, а како кажу, поглед одатле „пуцао“ је у недоглед.
– Већ годинама уназад када год сам погледао храм, увек сам се питао какав је Београд са његовог врха. Три дана пре него што сам се попео, другару сам причао како је храм тако сјајно пројектован да се види из сваког дела Београда. Након три дана, налазио сам се на врху – прича Добрица који ни данас не може да сакрије одушевљење у гласу.
Међутим, пут до врха није био лак. Морали су да се пењу између две куполе како би стигли до врха.
– Прво смо ишли „нормалним“ степеницама које су нас одвеле до првог дела где се тренутно изводе радови. Након тога, пели смо се преко скела како бисмо дошли до „скривених“ степеница које се налазе између купола. Ни до тих степеница није лако доћи, ту су греде, мрак, прашина – описује њихов пут „до врха“ Данило.
Након тога, стигли су до необичних врата на таваници. Страх да ли су врата закључана, шта катанац ради на брави, шта ће их сачекати када изађу, само су нека од питања која су се овом двојцу врзмала по глави.
– Ја тај моменат никада нећу заборавити. Сав зној, прљавштина, адреналин.. Све је вредно осећаја када се врата отворе. Када сам угледао светло… Ма, неописива срећа! Као да сам на врху света! – пун еуфорије прича Данило.
Ништа мање усхићен није ни Добрица који нам је објаснио да је чар управо у томе што светла нема док се врата не отворе.
– Када се пењете на неку зграду или видиковац, ту има прозора, па сте већ припремљени на поглед који вас чека на врху. Овако, ишли смо кроз мркли мрак и оно шта нас је сачекало заиста речима не може да се опише – каже он.
Обојица воле висину па тако страха није било. Једина „бољка“ је то што може да вам се заврти у глави „јер се види свако парче Београда“.
– Све се види! Од Авале, Маракане, Новог моста, Новог Београда, сви мостови, Ушће, Калемегдан, поглед чак добаци и преко Панчевца! Једино се Миријево не види – објашњава Данило.
Оно што их радује је то да нема лоших коментара. Добрица нам је испричао да, иако су уредно питали и добили дозволу за пењање, ипак је постојала бојазан од коментара околине.
– Људи често умеју да моралишу, али верујте ми, ко год да се попне горе, остао би без текста! Ни једног момента нам ништа лоше није било на памети – каже Добрица.
А како заправо цео доживљај изгледа, можете погледати кликом на овај Фејсбук пост.
https://www.facebook.com/dachafoto/posts/1754510698138671
Момци су се на куполи задржали више од два сата, али им је, како кажу, пролетело „као два минута“.
Само уз дозволу
Нисмо могли да дођемо до старешине, али како нам је из Храма речено, на куполу нико не може да се попне без дозволе из Храма.
Блиц