„Полицајац ми је у пролазу рекао: Убили смо ти сина“: Исповест Радослава Драгијевића, оптуженог у случају убиства Данке Илић и оца мушкарца којег је полиција убила у станици у Бору

Више од две године прошло је од нестанка мале Данке Илић (2) у Бањском пољу крај Бора, а то је био почетак агоније за још једну породицу – Драгијевиће из Злота. Радослав Драгијевић, уједно и оптужени у случају убиства Данке Илић, у разговору за Нова.рс говори о убиству сина Далибора Драгијевића, којег су полицајци насмрт претукли током испитивања у станици у Бору, за шта нико није одговарао.

Судбина мале Данке Илић до данас није у потпуности разјашњена, судски поступак никако да почне јер је оптужница неколико пута „падала“ – враћана је на допуну. За то време двојица окривљених, Срђан Јанковић и Дејан Драгијевић, радници ЈКП „Водовод“ из Бора, налазе се у притвору. Њих двојицу тужилаштво терети да су директни извршиоци, да су на суров начин убли дете, а да су тело прво бацили на дивљу депонију на Старом путу за Бор, а потом преместили на непознату локацију. У томе су им, према наводима тужилаштва, помагали Дејанов брат и отац, Далибор и Радослав Драгијевић.

Нестанак Данке Илић узбунио је целу Србију, па и регион: по први пут је активиран систем „Пронађи ме“, стотине полицајаца, жандарма, ватрогасаца-спасилаца и добровољаца трагало је за дететом.

„Да је беба нестала видео сам на телефону, јер нешто и не гледам телевиизију. Нисам ни знао да ће ми то променити живот и оставити празну кућу“, почиње своју исповест Радослав Драгијевић из села Злот крај Бора, отац окривљеног Дејана и убијеног Далибора, удовац покојне Светлане.

Људи су тражили правду за Данку, а онда је лично председник Републике Александар Вучић рекао да је Данка убијена.

Хапшење синова

„Полиција је после неколико дана почела да долази у нашу кућу и да нас саслушава. Дејана су првог ухапсили, заједно са тим Срђаном Јанковићем. Одвели су га са посла. Долазили су сваки дан, претресали кућу, односили ствари. Онда су Далибора прво са посла одвели на један разговор, мислим да је то био четврти, пети април. Први пут су га пустили. Онда су га поново ухапсили. Тог дана, пре него што је отишао на посао, последњи пут сам видео Далибора. Онда су у полицију одвели и мене и моју жену Светлану. Њу су пустили, а мене су задржали“, објашњава Радослав Драгијевић.

Инспекторима је требало признање и то брзо.

„Мене нису тукли, то не могу да кажем. Претили јесу. Један ми је рекао да је боље да признам, него да ме воде у подрум. Ја сам стар човек, болестан… Један ударац би могао да ме убије, ваљда ме због тога нису ни тукли. Ја сам једном од њих рекао: ‘Немој да ме бијеш, него ми дај пиштољ, са једним метком, да сам себи пресудим и скратим све’. Водали су ме стално из Бора у Зајечар и назад. Тада ми је, онако у пролазу, један од полицајаца рекао: ‘Убили смо ти сина’. Није ми рекао у очи, у ћелији или у комбију, него у ходнику, да не могу ништа ни да питам, ни да кажем“, сећа се најстарији Драгијевић.

Фасцикла пуна ужаса

У том тренутку није знао ког сина, сазнао је касније да је то Далибор. Касније је чуо и да су му тукли и другог сина, Дејана, у том тренутку осумњиченог за убиство мале Данке.

„Чуо сам да су их тукли неким металним шипкама. Неколико пута сам читао лекарски налаз са аутопсије, да видим шта су радили мом сину. Сада више то не могу, немам снаге. Првих годину дана сам једва преживео. Понекад бих узео чак и те папире са аутопсије, где су описане повреде. Сада узмем, али не отворим фасциклу, него је вратим неотворену, ионако знам шта пише“, каже Радослав.

Другог сина, Дејана, видео је током притвора, када су их полицајци ставили у исту просторију, вероватно да би чули шта причају.

„Било ми је необично што су нас тако ставили, без надзора. Касније су питали да ли могу да уђу, рекао сам им да могу. Док смо били сами, питао сам Дејана на влашком: ‘Реци ми, Дејане, да ли си убио бебу?’. Рекао ми је да није. Тада се појавио и неки полицајац, неки шеф и рекао ми: ‘Признај до 6, да јавим председнику’. Одговорио сам да немам шта да признам“, каже Радослав Драгијевић.

За смрт супруге сазнао из вести

Иако га нико од полицајаца није тукао, каже да му је било тешко у притвору.

„Преко дана ми нису давали да спавам, морао сам све време да седим на столици. Али, када сам био у затвору, командири су једном од затвореника рекли да ме пребије, али је он то одбио и рекао ми је шта су тражили од њега. У притвору сам био око два месеца и тамо сам гледао више телевизију. На телевизору сам видео и вест да ми је умрла жена, Светлана. Видео сам у оним вестима што иду доле да пише да је умрла мајка убице мале Данке. Тако сам сазнао. Нико ми од стражара није рекао. Светлана је била срчани болесник, јадна није издржала“, каже Радослав Драгијевић.

Касније је сазнао шта се десило Светлани. Њој је позлило и она је покушала да дође до комшија, али ју је срце издало. Ухватила се за ограду и пала, ту су је касније и пронашли.

„Са Светланом сам провео више од 50 година. Венчали смо се 1973. требало је да славимо златну годишњицу, али нисмо. Наредне године, 1974. добили смо старијег сина Дејана. Десет година касније млађег, Далибора. Када су ме пустили из притвора, била је поноћ, а никог нису обавестили, дошао сам у Злот и затекао празну кућу. Жена и један син мртви, други син у затвору. Нисам имао кључ, нисам могао да уђем. Сада углавном седим у кући, не идем по комшилуку. Не могу. Не зато што људи не желе да ме виде, него што ја не могу да гледам људе, најтеже ми је да видим њихове унучиће. Синовима сам и пре свега овога што се десило замерао што немају децу а ја немам унучиће. Сада ћу умрети а унуке немам, зато сам се и осамио“, објашњава Радослав Драгијевић.

Радослав Драгијевић тврди да нема везе са нестанком и наводним убиством Данке Илић. Мисли да се његова породица, из неког разлога, нашла на мети и љут је због тога.

„Врхунац је био када су дошли из СНС-а пред изборе и донели ми неке пакете. Шта они имају да ми долазе пред капију“, каже Радослав Драгијевић.

Танки докази

Оптужница је неколико пута враћана на допуну, чак 800 билошких трагова је упоређивано, али није било поклапања са ДНК Данке Илић.

„Ја сам само једном у животу био у Бањском пољу пре него што се то догодило. Ону депонију, на Старом путу (за Бор) никада раније нисам видео, тек на реконструкцији, никада близу нисам прошао“, објашњава Драгијевић.

Оптужница за смрт Данке Илић

Подсетимо, Данка Илић је нестала 26. марта 2024. године у Бањском пољу у Бору.

Уследила је опсежна потрага терена, која је трајала данима. Полиција је тих дана обавила разговоре са сведоцима, мештанима, али ништа није указивало на то шта се детету догодило. Потом се појавио снимак из Беча на ком се нашла девојчица која подсећа на Данку Илић, а потрага је затим проширена и на Аустрију. Аустријска полиција саопштила је да је утврђено да дете са тог снимка није Данка Илић. Дан касније саопштене су страшне вести.

Председник Србије Александар Вучић саопштио је да је Данка убијена, да су две особе приведене и да су признале злочин. Реч је о радницима ЈКП „Водовод“ из Бора, Срђану Јанковићу и Дејану Драгијевићу. Реч је о радницима који су тог 26. марта били послом у Бањском пољу.

Оптужницу за смрт Данке Илић подигло је Више јавно тужилаштво у Зајечару, после неколико допуна и тренутно је у току њено преиспитивање пред Апелационим судом.

Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић оптужени су за кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву, док је Радослав Драгијевић оптужен за кривична дела непријављивање кривичног дела и помоћ учиниоцу после извршења кривичног дела.

Сумња се да су Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић 26. марта 2024. године у Бањском пољу код Бора најпре аутомобилом ЈКП „Водовод“ ударили двогодишњу девојчицу и затим је ставили у возило. Потом ју је један од њих усмртио, тврди тужилаштво. Они су, како се сумња, њено тело бацили на депонију, одакле су га касније преместили.

Радослав Драгијевић се сумњичи да је сину Дејану Драгијевићу помогао да премести тело девојчице.

Тело девојчице никада није пронађено.

Убиство у станици

Истрагу је обележило убиство сведока Далибора Драгијевића у станици.

Он је 6. априла доведен у полицијску станицу у Бору, а већ наредног дана Министарство унутрашњих послова саопштило је да је преминуо током задржавања, наводећи да је смрт наступила природним путем. Тада је саопштено и да су полицијски службеници покушали да му пруже помоћ, али без успеха.

Међутим, те тврдње убрзо су доведене у питање.

Портал Радар.рс објавио је да је Драгијевић преминуо насилном смрћу, као и да су на његовом телу уочене бројне повреде. Према тим наводима, он је тешко претучен док се налазио у просторијама полицијске станице.

„Практично нема дела тела без повреда. У пракси, овакви налази су веома ретки. У вештачењу од 8. јула, три лекара Института за судску медицину у Београду, који су обавили и обдукцију, описане су веома детаљно све повреде и механизам њиховог настанка. Наводи се да их је велики број и да су настале у континуитету. Крвави подливи око ушију, повреде на тестисима и табанима, затим оне по телу задобијене „обличастим и чврстим предметом“ сведоче о пребијању Драгијевића. За повреде на табанима се наводи: „Поткожно масно ткиво оба табана највећим делом разорено и нагњечено, прожето тамноцрвеном крвљу, тако да је кожа табана огуљена од опнице“. Не искључује се и да су преломи већине ребара са леве и десне стране последица пребијања. Радар је обдукциони налаз, који нису могли да добију заступници оштећених, уступио и Београдском центру за људска права који је такође вечерас изнео детаље“, открио је Радар детаље обдукционог налаза.

НОВА.РС