Руски лист „Комерсант“ објавио је нови извештај по којем ће Министарство државне безбедности бити основано на темељима садашње Федералне службе безбедности (ФСБ), што заправо значи да ће та агенција бити уздигнута на позицију какву је некада у СССР уживао чувени КГБ.
Ново министарство подразумеваће Обавештајну службу у иностранству, а највише јединица имаће у тајној служби која је задужена са безбедност највиших државних званичника, тврди лист.
Ново министарство надгледаће и Федерални истражни комитет као и Министарство унутрашњих послова, и истраживати њихове случајеве, што практично значи да ће бити „служба над службама“.
Оно што представља највећу препреку за Кремљ јесте како пронаћи новац за оснивање новог Министарства, наводи „Комерсант“. Лист истиче да би само за компензацију онима који не би желели да раде у новој служби влада била у обавези да издвоји минимум 308 милиона долара, што је огроман залогај за ослабљену руску економију и стањени буџет.
Историја КГБ-а
Комитет државне безбедности или КГБ, (рус. Комитéт госудáрственной безопáсности) било је име главне совјетске службе безбедности и обавештајне службе, као и главне тајне полиције од 13. марта 1954. до 6. новембра 1991. године.
КГБ је распуштен због учешћа његовог шефа, генерал-пуковника Владимира Крјучкова, у покушају пуча у августу 1991. чији је циљ било свргавање Михаила Горбачова и спречавање распада Совјетског Савеза. Пучиста Криучков је ухапшен, и генерал Вадим Бакатин је постављен за председавајућег 23. августа, 1991, са мандатом да расформира КГБ, који је 6. новембра 1991. званично престао да постоји, мада је организација која га је наследила, Федерална служба безбедности, или ФСБ функционисала на начин врло сличан КГБ-у.
Белорусија је једина постсовјетска земља, где се организација наследница још увек зове КГБ. У Белорусији један од оснивача КГБ-а, Феликс Дзержински, који је рођен у градићу који је данас на територији Белорусије, и даље важи за народног хероја.
Руски председник Владимир Путин такође је познат по томе што је био обавештајац КГБ, што није крио с обзиром да је неколико пута причао о својим шпијунским данима у Источној Немачкој, тачније Дрездену, где и данас у пивници коју је некада посећива постоји „Путинов ћошак“.
Шпијунажа, ликвидације…
Задаци КГБ-а су били шпијунажа, контра-шпијунажа, ликвидација антисовјетских и контра-револуционарних формација унутар СССР-а, заштита граница, и заштита вођа партије и државе и кључне државне имовине. КГБ је такође истраживао и процесуирао оне који су крали државну или социјалистичку имовину. За разлику од западних обавештајних служби, КГБ (у теорији) није био заинтересован за откривање намера непријатеља, већ само његових способности.
Користећи идеолошко привлачење, Совјети су успешно регрутовали велики број шпијуна на високим функцијама. Најзначајнији успеси КГБ-а су у сакупљању америчких атомских тајни, и шпијунирање Велике Британије познатије под именом „Кембриџов шпијунски прстен“. Ова идеолошка метода врбовања заказала је након сламања Мађарске револуције, 1956. Уместо тога, КГБ је морао да се ослони на уцене и подмићивање код већине својих шпијуна. Овај метод је такође донео значајне успехе, попут кртице ЦИА, Олдриха Ејмса и кртице ФБИ, Роберта Хансена.
Блиц