Istraživač sa Autonomnog univerziteta u Barseloni, Antonio Ambrosio, izneo je kontroverznu hipotezu koja bi, ukoliko bi se pokazala tačnom, mogla potpuno promeniti način na koji posmatramo istoriju čovečanstva.
Prema njegovim tvrdnjama, tri velike piramide u Gizi možda nisu podignute pre oko 4.600 godina, kako navodi zvanična egiptologija, već bi mogle biti stare i do 12.000 godina – dakle mnogo pre nego što su se pojavili drevni Egipćani.
- НАЈНОВИЈА ВЕСТ о убиству Александра Нешовића Баје: Претресен стан Веселина Милића
- Директор полиције потврдио да се срушио полицијски хеликоптер
- Продати Н1 и Нова власнику Јуроњуза
- Дачић о убиству на Сењаку: Починиоци заслужују смртну казну
- МУП се огласио поводом стравичног злочина у Бечеју
Ambrosio tvrdi da postoje brojni detalji koji ne odgovaraju zvaničnoj verziji istorije. Tradicionalna istorija kaže da su Velika piramida i njene susedne građevine podignute kao grobnice faraona Četvrte dinastije – Kufua, Kefrena i Mikerina.
Međutim, istraživač ukazuje na činjenicu da u piramidama u Gizi nikada nisu pronađene kraljevske mumije niti bogati pogrebni prilozi koji bi nedvosmisleno potvrdili da su ove monumentalne građevine zaista služile kao grobnice.
Jedini predmet koji se povezuje sa faraonom Kufuom jeste granitni sarkofag pronađen u Velikoj piramidi, ali je on bio prazan. Prema Ambrosiju, to ne dokazuje da je faraon bio graditelj piramide.
Još jedan argument njegove teorije jeste razlika u kvalitetu gradnje između piramida u Gizi i kasnijih egipatskih piramida. Kasnije piramide su znatno manje, građene su od slabijih materijala i nemaju precizno astronomsko poravnanje kakvo imaju piramide u Gizi.
Zbog toga Ambrosio pretpostavlja da su faraoni možda samo nasledili već postojeće građevine i pokušavali da ih oponašaju.
Dodatnu misteriju predstavlja i Velika sfinga u Gizi. Neki istraživači smatraju da tragovi erozije na njenom telu ukazuju na dugotrajno delovanje vode i obilnih kiša, klimatskih uslova koji u Egiptu nisu postojali hiljadama godina.
Ako su ove pretpostavke tačne, kompleks u Gizi mogao bi biti mnogo stariji nego što se danas veruje.
- НАЈНОВИЈА ВЕСТ о убиству Александра Нешовића Баје: Претресен стан Веселина Милића
- Директор полиције потврдио да се срушио полицијски хеликоптер
- Продати Н1 и Нова власнику Јуроњуза
- Дачић о убиству на Сењаку: Починиоци заслужују смртну казну
- МУП се огласио поводом стравичног злочина у Бечеју
Ambrosio takođe ukazuje na slične megalitske strukture širom sveta, poput drevnih građevina u Peruu i Libanu, gde su korišćeni ogromni kameni blokovi čija je obrada i transport i danas predmet rasprave među istraživačima.
Prema njegovoj teoriji, piramide u Gizi mogle bi biti nasleđe nepoznate, visoko razvijene civilizacije koja je postojala mnogo pre poznatih istorijskih kultura.
Neki alternativni istraživači povezuju ovu ideju i sa drevnim egipatskim mitom o „Prvom vremenu“, periodu kada su, prema legendama, bogovi vladali Zemljom pre nego što su vlast preuzeli ljudski kraljevi.
Izvor:
Telegraf.rs
