Крајем 19. века сензација – даме селе на бицикл
У граду на Бегеју возе “бицикли” дуже од века, а точак им и данас дика. У Великом Бечкереку 1897. изграђена бицилистичка стаза. Највећи ондашњи шампиони учествовали у тркама на Велодруму
БИЦИКЛ је симбол банатске равнице и неизоставни пратилац житеља града на Бегеју дуже од једног века. “Точак” се у Војводини сматра најбољим другом, а вози се од малих ногу, канда и пре него што се прохода. Ушетао је шармантно и у популарни бећарац, а многе занимљивости о увек популарним двоточкашима откривају и овдашњи историчари.
О томе сведочи и недавна изложба “121 година бициклизма у Зрењанину”, аутора Синише Оњина, кустоса овдашњег Народног музеја, и Владимира Станара, оснивача и председника Клуба “Цикломанија”, баштиника богате бициклистичке традиције банатске престонице.
– Крајем 19. века бициклистички спорт омасовио се и у Великом Бечкерку, како се тада град називао. Појавила се потреба за организовањем удружења бициклиста, а хроничари су забележили да је први клуб основан 31. јула 1896. у башти градске Касине – откривају аутори изложбе.
Заједно са Аладаром Керестешем и Дежеом Бороцијем, иницијатор оснивања је био градски полицијски капетан Оскар Ројтер, који је изабран за првог председника клуба. Управа је успела за кратко време да омасови клуб и пошаље чланове на такмичења широм земље. Већ 1897. године појавио се проблем стазе, али предузимљиви оснивачи показали су да су дорасли и том изазову.
– Клуб је те године откупио 3,3 јутра земље на излазу из града поред арадачког друма, где је данас железничка станица на Багљашу, и ту изградио стазу, односно Велодром. Овај јединствени спортски објекат имао је стазу дужине 333 и ширине шест и по метара, уз нагиб од 17/18 степени. Привукао је бициклисте из многих градова, а на такмичења је долазила сва тадашња бициклистичка елита – износе Оњин и Станар.
Петар Мершпдорф, један од пионира бициклизма
Забележено је да је на свим тркама на бечкеречком Велодрому учествовао тадашњи бицилистички шампион из Суботице Јован Сарић. Редовно су се такмичили и чланови Првог српског велосипедског друштва из Београда, међу којима су били новинар Светозар Савић и браћа Рибникар, оснивачи “Политике”.
Већ 1899. Велодром је прерастао у комплексан спортски објекат, који је у саставу имао тениски и терен за голф, куглану и, вероватно, први градски фудбалски терен.
– Како је крајем 19. века нагло скочила, тако је почетком 20. нагло опала популарност бициклизма у овом делу Баната.
Године 1901. у граду је регистровано 155 бициклиста, али на Велодрому више нису организована такмичења – износе аутори изложбе.
Вожња у главној улици
У међуратном периоду бициклистичка активност организована је око новог клуба “Будућност”, који је 1925. имао 90 чланова, а такмичења су одржавана на вашаришту, у Карађорђевом парку. Међутим, убрзо су фудбалски клубови, који су преузели популарност у градском спорту, “протерали” бициклисте на Багљаш, крај чијег је аеродрома никла нова бициклистичка стаза. Забележено је да је 16. јула 1936. организована спектакуларна “Трка кроз Банат”, чија је деоница од 250 километара ишла до Кикинде и Нове Црње. Победник је био Штолц из Куле, а сребрном и бронзаном медаљом окитили су се домаћи такмичари Кечкемети и Тадин. После 1937. замро је бициклистички спорт у граду.
Реклама за двоточкаш
Традиција је настављена после Другог светског рата, када је 1947. основан клуб “Пролетер”. Зрењанин поново постаје један од најактивнијих бициклистичких центара у Југославији, Србији и, наравно, Војводини. Богата активност красила га је и у време интензивне индустријализације средином прошлог века. Бициклисти су тада преплавили овдашње улице, а њихови двоточкаши нашли су се у правој романтичарској улози.
Женска секција Великобечкеречког бициклистичког клуба
ДАМЕ У ТРЕНДУ
БЕЧКЕРЕЧКИ недељник “Торонтал” забележио је да се 28. априла 1896. једна дама провозала на бициклу кроз главну улицу. Пролазници су застајали, дивили се њеној вештини и храбрости, а њен подвиг ускоро је постао свакодневица. Многобројне даме су постале чланице клуба и већ 1898. званично су наступале на такмичењима.
Бициклисти “Будућности” 1930.
ФАНТАСТИЧНИ ТАКМИЧАРИ
ПОСЛЕ Другог светског рата у Зрењанину је постојало неколико бициклистичких клубова који су изнедрили фантастичне такмичаре, међу којима су били Јагода Николић, Катарина Шербан, Драгиша Јешић, Драган Јајић и Владимир Станар. Јајић је седамдесетих година био и председник бициклистичког клуба.
Бициклисти на централном тргу 1930.
ГРУДИ “ПОПЛОЧАНЕ” МЕДАЉАМА
КРАЈЕМ 19. века, после сваке трке бициклисти би се увече окупљали у вароши и са лампионима дефиловали улицама. У граду на Бегеју је 1900. године било регистровано 155 бицикала. Најбољи великобечкеречки бицклиста између два рата био је Петар Мершпдорф. Освојио је толико награда да више није имао места на оделу да закачи још одличја.
