Када бисте заувек одлазили из Србије – због чега би вам било жао, а шта је оно што бисте радо напустили и заборавили? Многи данас размишљају о томе захваљујући једном писму које је одјекнуло друштвеним мрежама.
Ауторка је девојка која је купила карту за Запад у једном смеру, а онда решила да подвуче црту испод листе онога што ће јој недостајати и онога чега се радо одриче заувек. Погађате чега има више. Њено писмо преносимо вам у целини.
„Збогом, Србијо.
Збогом свему ономе што би могла бити, а како се ствари развијају – тешко.
Збогом алергијо на амброзију.
Збогом радње и апотеке које раде 24 сата.
Збогом највећем свакодневном ослонцу који сам имала у мами и тати, а деца у баки и деки.
Збогом сви дивни, паметни, а унижени и потплаћени људи.
Збогом сви преплаћени, прецењени дудуци и партијаши.
Збогом вишку аутомобила, мањку паркинга, вртића и школа. У сусрет слободним тротоарима, школама и игралиштима у сваком насељу.
Збогом безбројним лежећим полицајцима, вечитој води под кошутњачким надвожњаком, гужви на Аутокоманди и Славији, збогом незаситим рупама на сваком путу и упалим шахтовима. У сусрет вожњи која није налик на слалом и видео игрице с препрекама.
Збогом, силеџије, лудаци, дивљаци, простаци и каубојци у саобраћају. Збогом богобрижници с крстачом на ретровизору „аудија“. Мада, тих има и тамо. Или су то Турци…
Збогом, искасапљене животиње, у сусрет мацама и куцама које имају већа права од жена у Србији.
Збогом, здравство које плаћам читавог радног века, а још нисам дошла на ред.
Збогом, социјално које сам плаћала цео свој радни век, а које ме је још додатно дотукло кад сам као породиља остала без посла.
Збогом, пензионо које сам уплаћивала, а које нећу ни добити или би било у милости знате-већ-кога. У сусрет здравственом и пензионом по избору и од користи.
Збогом, Пореска управо! Теби бих цело једно засебно опроштајно писмо могла да посветим, али ме мрзи. Доста смо се дописивале.
Збогом надркани продавци и државни службеници који се преда мном на шалтеру жале да „им се пишки“ док лакирају нокте; збогом шалтери и таксе за долазак, таксе за штампу, таксе за печат, таксе за чекање и таксе за одлазак.
Здраво администрацијо која си већ плаћена мојим порезом па ми таксе не наплаћујеш и све ми завршиш мејлом.
Збогом српски рекети, рекеташи, удбаши, хушкачи, саплитачи, увлакачи, смарачи, спавачи, осуђивачи, секстисти и секстистиње, патриоте и патријархату, комплексаши и колеге професионални шетачи.Збогом вечите жртве система и околности, збогом овом систему и околностима, збогом свима по сопственом избору слепима, глувима, немима и без образа и лица, збогом „школована а јефтина радна снаго“ (знам да сам вас већ споменула) и збогом неколицини ентузијаста који не спадате ни у једно од побројаног.
Збогом, једна једина Икео. Чекасмо те годинама, а баш сад кад је Србија на прагу изласка из средњег века, ми ето, одосмо. Јебига.
Збогом, сензацијо од једног Лидл-а.
Здраво, Лидли, Хофери, Пеннy маркти, Билле, Бипе, Баумаркти, Шпарови, Еурошпарови….
Збогом, безопасне горуће депоније и нуклеарни отпади, барјаци и музичке фонтане.
Збогом, понижавању мајки, у сусрет универзитету који у својим зградама има по три вртићке групе – да, за маме које би да студирају.
Збогом, двогодишњи избори који ништа не мењају.
Збогом, ратови и хушкање на исте, из којих ништа нисмо научили.
Збогом, свакодневна политико, не желим за тебе да знам уопште, а овде ми искачеш гдегод се померим. У сусрет бављењу политиком по избору.
Збогом, торренти!!
Збогом, титловани филмови и серије на оригиналном енглеском. Хелло Франк Ундерwоод и Деxтер Морган који говоре течни немачки…. :((
Збогом, смеће! Смеће на степеништу, на Ади, уз реку, смеће свугде. Збогом и мањку канти за смеће.
Збогом, умирању од промаје, назебу од седења на трави и брендирању деце у вртићу. Здраво боравку деце у природи од марта до новембра и ужини на отвореном.
Збогом, легализовано робовласништво и радници који по три године нису примили плате. Здраво, радниче који се буниш већ након једног месеца неисплаћене плате.
Збогом, културо што си постала субкултура на путу у ундергроунд.
Збогом, дивна напуштена села, у сусрет селу у којем се живот сматра луксузом.
Збогом, сви изазвани „природни“ порођаји, и саламе за доручак. Да вас се не сетим.
Збогом држави чији посао обављају НВО.
Збогом, Београде. Био си јако важна успутна станица. У неким тренуцима си био и баш онако мој, али није ти било узвраћено истом мером. Ја никад нисам била твоја.
Збогом, јефтине цигарете, маникири, масери и фризери… Ијао, па хелло Неспрессо капсуле!!!
Збогом, постојећи тржни центри и 6 у изградњи.
Породице с малом децом ће моћи да бирају где да проведу дан и потроше своје „највеће плате у региону“!
Збогом, Миркине шерпице, теглице, кутијице. Онолико колико ме је то овде иритирало, толико ће ми тамо недостајати.
Збогом, керамичари, гробари, „доктори’, вечни в.д. директори, бескичмењаци, „медији“,“, „непревазиђено српско гостопримство“ и „најбоља храно на свету“, „професори“, „политичари“, „елито“, „диве“ и „звезде“, „психотерапеути“ и „психолози“, „стручњаци“, „бизнисмени“, „ејчарови“, „велики шефови“, збогом „издајници“ и „домобрани“. И јебеш земљу у чијем опису све стављаш под наводнике. ЗБОГОМ „државо“.
И тако на крају ове неисцрпне листе, кад правим баланс – од мог тродеценијског живота овде највише ће ми недостајати торенти и бака-и-дека.
Кога нисам овде споменула, од тог се не опраштам. Вас носим са собом.
Збогом, Србијо. Ти јадна мала изврнута торто.