Нешто се гадно кува на брдовитом Балкану. Имамо потпуну блокаду државе Македоније, којој се не допушта ни изборе да организује и којој прети подела на македонски и албански део. У Црној Гори конфликте у парламенту и ситуацију да се Ђукановићев ауторитарни режим први пут нашао у кризи, из које тешко може да исплива чак и […]
Питање из наслова није трик питање, нити реторичко питање, нити филозофско питање. Питање је поставила директорка Центра за евроатлантске студије Јелена Милић у склопу „стручне радионице“ под називом „Партнерство за Србију: НАТО и стратешка комуникација“ одржане 7. јуна у Београду. Заправо, пуно питање гласи: „Суштинско питање је шта НАТО, тачније, шта Србија треба да уради
Када је недавно Бата Живојиновић преминуо, Блиц и Политика су га представили као „српског и југословенског“, док су га Ал Џазира и Аваз назвали „србијанским“ глумцем. Такође су, ових дана, босански медији (Аваз или Н1) Зорана Кесића, упућујући на његово измотавање са Милорадом Додиком, уредно назвали „србијанским комичарем“, док је најновији интервју вође странке „Доста
Амбасада Русије у Србији обележила је вечерас свечаним пријемом државни празник „Дан Русије“, а амбасадор Александар Чепурин поручио је да је Србија важан и поуздан стратешки партнер Русије у Европи и на Балкану и да високо цене искрено расположење српског руководства за унапређење сарадње.
О томе се одмах и поверио својим најближим сарадницима, истичући да жели да се случај истражи до краја. Kако незванично сазнајемо, истрага догађаја у ноћи између 24. и 25. априла брзо је довела до сазнања да су наручиоци рушења многобројних објеката у зони “Београда на води” представници највиших органа градске власти. Суочен са тим сазнањима,
Гласали смо јуче за вас да бисте се данас спрдали са нама. Грохотом нам се смејали из Београда. Из удобних скупштинских фотеља, из скупштинског ресторана… Ушушкани дебелим дневницама и још дебљим платама, џабе ручковима и бесплатним горивом за возикање по Србији, привилегијама и принадлежностима. Уместо на посао, сваког јутра ранимо да се вежемо за телевизор
„И као звезде угашене, које Човеку ипак шаљу светлост своју, И човек види сјај, облик, и боју Далеких звезда што већ не постоје, Тако на мене, са мрачнога зида, На ишчађалој и старинској плочи, Сијају сада, тужна Симонида — Твоје већ давно ископане очи!“ Мало ко не би препознао Ракићеве стихове из песме о
Доминантна победа Норберта Хофера, кандидата Штрахеовог ФПО-а у првом кругу председничких избора у Аустрији, као и радикалне мере које предузима нова пољска влада Беате Шилдо, покренули су нови талас приче о успону „деснице” и „десничара” у Европи. Медији су увек гладни сензација и великих прича, па се ова тема развлачи управо на такав начин: мешају
„Ниjе лак посао владици у Далмацији“, писао је пре више од века чувени далматински епископ Никодим Милаш, који се жалио на православну интелигенцију, непријатељски настројен католички клер, али и на аустријске власти које православној цркви гарантују иста права као и осталим црквама само на папиру. Ни данас није лак посао владици у Далмацији. Тензије између
Јозеф Стодулка, рођен 1892. године у Чешкој, бравар у „Јагодинској пивари”, у којој је добар део капитала био у чешким рукама, пријавио се као добровољац у Великом рату. Пошто је у бици на Колубари изгубио руку, његови сународници, на челу са Михајлом Косовљанином, власником највећег дела акција у „Јагодинској пивари” запослили су га као портира.