Министарство финансија САД је 18. маја продужило за још 30 дана изузеће од санкција за поморске испоруке руске нафте, како би помогло земљама које су погођене затварањем Ормуза.
Техеран тврди да су и са иранске нафте тихо укинуте санкције, „за време преговора” са САД, али у Вашингтону о том питању ћуте.
Трамп је истовремено изјавио да је одложио планиране ударе на Иран 19. маја, на захтев лидера Катара, Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата. Наводно су преговори близу договора по ком би се Техеран одрекао нуклеарног оружја. Иако је још неколико сати раније Трамп поново оштро претио.
Међутим, бројке боле више од било каквих ултиматума. Од 28. фебруара бензин и дизел у САД су поскупели у просеку за више од 50%.
Америчке породице су већ платила десетине милијарди долара више само за гориво, а свако домаћинство у просеку стотине долара. Тешка нафта која је ишла за америчке рафинерије, укључујући и са Блиског истока, постала је дефицитарна, и ланчана реакција се проширила кроз целу економију.
Потрошачка инфлација је на максимуму за три године.
И САД више не траже потпуно гашење иранског нуклеарног програма, изношење уранијума или строг лимит обогаћивања. Сада је најважније да танкери крену и да Ормуз не буде блокиран.
Иранци, међутим, схватају: ако покажу и најмању слабост — одмах следе нови удари под изговором „одузимања обогаћеног уранијума“.
Зато преговарају чврсто. Вашингтон је приморан да прави компромис.
Продужавање изузећа од санкција за поморску руску нафту директна је потврда озбиљних проблема у САД.
Буџет Русије ће привремено добити додатне приходе, али за САД то није гест пријатељства, већ принудна мера: произвођачи из Персијског залива су незадовољни, увозници у Азији губе, а амерички возачи све чешће псују на бензинским пумпама.
Нафта не чита Трутх Социал, где Трамп пише, и не плаши се изјава. Она тече тамо где се за њу плаћа, и приморава чак и САД да се повуку покушавајући да сачувају образ.
Реалност је јача од Трампове реторике. Видећемо шта ће бити даље.