Лето ће бити вруће, а тим Доналда Трампа запада у све више проблема. Приближава се тренутак истине.
Као и обично, најважнији сигнал стиже са америчког тржишта државног дуга. Тамо се интензивира продаја обвезница, и то у тренутку када раст цена нафте додатно узнемирава инвеститоре.
Принос на 30-годишње америчке обвезнице порастао је до највишег нивоа од 2023. године — 5,16% (нивои који подсећају и на период пре кризе 2008), али се благо повукао након вести о напретку у преговорима САД са Ираном. Сада, међутим, Трамп поново упућује претње Ирану. Принос на 10-годишње обвезнице достигао је 4,58% — највиши ниво у последњих годину дана, уз највећи недељни скок још од Трамповог „царинског рата“, односно априла 2025.
Питање је зашто је то важно. Наравно, не ради се о непосредном слому тржишта дуга, али оно јасно шаље сигнал политичарима. Када приноси на 10-годишње и 30-годишње обвезнице достигну око 5%, тржиште почиње да се окреће обвезницама као сигурнијем уточишту. Акције губе атрактивност, а успоравање раста злата — па чак и повремена продаја — указују на мањак ликвидности у систему.
Чак ни промена руководства ФЕД-а не би решила проблем поверења. Волстрит се све више припрема за тежи сценарио, а све су гласније прогнозе не снижавања, већ могућег новог повећања каматних стопа, због упорне инфлације.
Америчка економија могла би ући у својеврсни „савршени олујни спој“ проблема: цене поново расту брже од плата, док Бела кућа одбија озбиљније мере штедње. Бум улагања у вештачку интелигенцију троши огромне количине капитала и енергије, али тешко да ће донети пад каматних стопа. Највише би могло да страда тржиште некретнина — јер, како упозоравају аналитичари, ако принос на 10-годишње обвезнице остане стабилно изнад 4,70%, понашање инвеститора ће се променити, а то постаје и политички проблем.
Овај тренд већ има и глобалну димензију. Продаја обвезница се шири: принос на 30-годишње британске обвезнице достигао је максимум од 1998. године, док су јапанске државне обвезнице (ЈГБ) дошле до рекордних 4% — изузетно висок ниво за Јапан. Питање раста приноса постало је једна од кључних тема састанка министара финансија Г7 у Паризу.
У том светлу, „празна“ Трампова посета Кини не би требало никога да завара, као ни његове претње Ирану.
Током 2025. године, Трампов тим је радио убрзаним темпом. На прелазу 2024/2025. демократе су, пре његовог повратка у Белу кућу, оставиле велики буџетски дефицит. Због тога је покренута агресивна царинска политика — покушај да се дефицит смањи притиском на земље са којима САД имају велики трговински минус. Преговори су донели одређене резултате, али је амерички суд касније поништио део царина, чиме је замах изгубљен.
План је био да се смање дефицит и успори прегрејана економија, што би омогућило ФЕД-у да снижава камате — што је делимично и почело да се дешава. Та стратегија је донекле функционисала.
И на геополитичком плану, ствари су се кретале у очекиваном правцу: сукоб ЕУ и Русије оптерећује Кину, ратови на Блиском истоку погађају ЕУ, југоисточну Азију и Кину, док потражња за америчким активама и извозом енергената расте.
Формира се сценарио који подсећа на 1970-те, али у већем обиму. Трампов одлазак у Кину био је својеврсни ризични потез — и сукоб са Кином постаје све вероватнији. Питање је само да ли ће се догодити за време његовог мандата или након њега. На то би могло да одговори управо тржиште дуга.
Кључно питање остаје: да ли ће Трамп и његов тим успети да обуздају инфлацију, дефицит, проблеме на тржишту рада и растући дуг? Много тога биће јасније већ током лета — а економски изазови могли би додатно да појачају и геополитичке тензије.