С обзиром на то да је српску нацију родио Свети Сава морамо знати да народ не може бити језичка већ духовна заједница, а то је заједница коју окупља Дух свети. Српска нација је рођена са аутокефалијом. Пре тога постојала су племена. … Основа нације је вера, осећање части, припадништва нацији за коју осећамо да припадамо […]
(…)То је коначно исправљено у новим преводима Новог Завета и скинуто са дневног реда, али је до пре 20 година писало: „У почетку бјеше Реч“, а треба „У почетку бјеше Логос“, а Логос не значи реч. Онај који је то превео није водио рачуна да је Логос највећа тајна Божија. Логос значи „сабраност“ а шта
Шта је слобода за верујућег човека? Пре свега слобода је директно увод у покајање, сазнање своје суштине и свог греха, према томе и свог односа према Богу. А када тачно одредите свој однос према Богу, онда знате шта је ваше и немојте да ту слободу претварате у божанство као што је то радио сатана
Самоспознаја је могућа искључиво у дијалогу, јер у самоспознаји човек излази из свог искуства, сусреће се са туђим искуством, с неким са којим води разговор. Тај разговор мора да има карактер дијалога а не полемике. Дијалог је сагласност у Логосу, сабраност, а полемика је рат у коме се доказује ко је паметнији. Платон је предвидео
(…)Причао је Видовић да је за Исмета Пашића, Србина муслиманске вере из Мостара, кога су, због изгледа и идеализма, звали Дон Кихот, увек палио свећу. Јер je управо од њега сазнао да је слобода човекова моћ да одлучује о својим поступцима упркос смрти. (…)Логораш Видовић гледа и види једну-по-једну смрт својих пријатеља и другара –
Моменат превазилажења битија је над-битије. Тако је духовно искуство сећање на над-битије. То је сећање на трансценденцију која (у духовном искуству, или тачније: у језику освешћења духовног искуства) има значење над-битија, јер трансценденција (тачније: асценденција, уздизање, као превазилажење битија) може да буде само над-битије. Духовно искуство је, дакле, искуство трансценденције, (тј. асценденције), а трансценденција (или
Човеку није потребно да његово искуство духовности буде свесно: он то искуство има и кад је оно несвесно, то јест кад није свестан свог сећања на моменте сопствене духовности.[1] Напомињем: ми овде не говоримо о самој духовности (преображености, Лучи, идеји итд.), него о сећању на духовност (на преображеност, Лучу, идеју итд.). А то сећање је
Препород Српства не може да почне ако не будемо јасно рекли истину. Без истине нема препорода. Без препорода нема стварања елите. Ми немамо данас елиту. Она тек треба да настане. Али, она не може настати изван Цркве и то Цркве која води нацију и заступа целокупну српску историју, њен континуитет непрекинут смрћу генерација. Елиту нације не могу
У савременој кулутри се, као и у свим културама кроз историју, поставља проблем човековог идентитета као основни проблем. Али с обзиром на силну човекову техничку моћ, тај проблем се данас намеће као проблем опстанка света. Веома мали број људи је данас довољан да доведе у питање тај опстанак. А мисија Цркве је, од њене појаве
КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДА ЗЛАТНА: Ми смо рекли да су „Часни крст“ и „Златна слобода“ симболи којима је у народној песми представљен (означен) сам Христос, или тачније: име Христово, као Христови „надимци“, ако тако можемо рећи. У Горском вијенцу Војвода Батрић своди христијанство (Православље) на усвајање и поштовање спољашњих знакова, просто на језик којим се