Putin se zabarikadirao u bunkerima: Strahuje od atentata i ne veruje nikome, telohraniteljima zabranio OVO

Kremlj je drastično pojačao mere ličnog obezbeđenja oko predsednika Vladimira Putina, uvodeći dodatne sisteme nadzora čak i u domove njegovih najbližih saradnika. Ove mere deo su šire bezbednosne strategije, pokrenute nakon talasa ubistava visokih ruskih vojnih zvaničnika i rastućeg straha od mogućeg državnog udara, navodi se u izveštaju jedne evropske obaveštajne službe do kog je došao CNN.

Prema dokumentu koji donosi CNN, osoblju koje radi sa predsednikom – uključujući kuvare, telohranitelje i fotografe – zabranjeno je korišćenje javnog prevoza. Svi posetioci prolaze dvostruke bezbednosne provere, dok je zaposlenima u neposrednoj blizini dozvoljena upotreba isključivo telefona bez pristupa internetu.

Nove mere uvedene su nakon ubistva visokog generala u decembru, što je izazvalo tenzije unutar ruskog bezbednosnog aparata. Izveštaj ukazuje na rastuću nervozu u Kremlju usled unutrašnjih problema i spoljnopolitičkih pritisaka – od ekonomskih poteškoća i neslaganja u eliti, do neuspeha na frontu u Ukrajini.

Bezbednosne službe dodatno su ograničile kretanje predsednika. Vladimir Putin i njegova porodica više ne posećuju uobičajene rezidencije u okolini Moskve i na Valdaju. Takođe, ove godine nije obišao nijedan vojni objekat, za razliku od ranijih godina. Umesto toga, javnosti se često prikazuju unapred snimljeni materijali. Od početka invazije na Ukrajinu 2022, predsednik Rusije deo vremena provodi u modernizovanim bunkerima, posebno u regionu Krasnodara.

Izveštaj dolazi u trenutku pojačanih tenzija oko Kremlja, četiri godine nakon početka rata u Ukrajini. Zapadne procene govore o velikim ruskim gubicima, uz ograničene teritorijalne dobitke i učestale napade ukrajinskih dronova duboko unutar Rusije. Ekonomske posledice rata postaju sve vidljivije – uključujući prekide mobilnih mreža u velikim gradovima, što izaziva nezadovoljstvo čak i među bogatijim slojevima društva.

Dokument takođe ukazuje na unutrašnje sukobe u bezbednosnom i vojnom vrhu Rusije, posebno oko odgovornosti za zaštitu visokih oficira. Kao odgovor, proširene su nadležnosti Federalne službe zaštite (FSO), koja sada obezbeđuje i dodatne visoke komandante.

Prema navodima izveštaja, od marta 2026. Kremlj i sam Vladimir Putin sve više strahuju od curenja poverljivih informacija, ali i od moguće zavere ili pokušaja puča. Posebna pažnja posvećena je riziku od atentata dronovima, uključujući potencijalne pretnje iz same političke elite.

Kao posebno osetljiva figura navodi se Sergej Šojgu, bivši ministar odbrane i sadašnji sekretar Saveta bezbednosti. Iako je formalno marginalizovan, zadržao je značajan uticaj u vojnim strukturama, zbog čega se povezuje sa potencijalnim rizikom od destabilizacije vlasti.

Dodatne tenzije izazvalo je hapšenje njegovog bivšeg saradnika Ruslana Calikova u martu, pod optužbama za korupciju. Taj potez se tumači kao narušavanje neformalnih dogovora unutar elite, što dodatno produbljuje nepoverenje.

Podseća se i na pokušaj pobune iz juna 2023. godine, kada je Jevgenij Prigožin poveo neuspešan marš ka Moskvi. Iako su sukobi unutar ruske elite česti predmet spekulacija, retko izlaze u javnost u ovako detaljnom obliku.

Uprkos svemu, Vladimir Putin se i dalje pojavljuje u javnosti – nedavno se sastao sa čečenskim liderom Ramzanom Kadirovim i iranskim ministrom spoljnih poslova Abasom Aragčijem. Njegova izolacija, međutim, traje još od pandemije COVID-19, kada je počeo da ograničava lične kontakte i koristi udaljene komunikacione kanale.

Nove bezbednosne mere dolaze i uoči parade 9. maja u Moskvi, koja će ove godine biti organizovana bez teškog naoružanja. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov naveo je da je razlog povećana bezbednosna pretnja, posebno zbog ukrajinskih udara dugog dometa.

Izveštaj navodi i da su oštre rasprave unutar vojnog vrha dodatno ubrzale promene. Nakon ubistva generala krajem 2025, načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov kritikovao je šefa FSB-a Aleksandra Bortnjikova zbog propusta u bezbednosti, što ukazuje na ozbiljne pukotine u sistemu.

Na kraju, objavljivanje ovakvog izveštaja od strane zapadnih obaveštajnih službi tumači se i kao deo šire strategije pritiska na Moskvu. Analitičari ocenjuju da Zapad time pokušava da naglasi unutrašnje slabosti Kremlja, uz nadu da bi dugoročno mogle dovesti do destabilizacije sistema vlasti u Rusiji.

Direktno.rs